Normalan binokularni vid

Svaki objekat koji gledamo, vidimo pojedinačno desnim i levim okom i te slike se prenose u mozak i od njih se formira treća, trodimenziona  slika. Znači, naš mozak ima sposobnost spajanje dve pojedinačne slike što je preduslov za dobar binokularan vid. Stereo vid (stereoskopsi vid) je treći stepen binokularnosti i on je odgovoran za stereoskopsko ili trodimenziono gledanje (3D). Binokularni vid se razvija u ranom detinjstvu (između 2-og i 6-og meseca) i paralelan položaj vidnih osa u ovom uzrastu je osnov za njegov razvoj.
Svaki nepravilan položaj oka (razrokost) posle ovog uzrasta zaheva pregled strabologa (oftalmolog koji se bavi lečenjem razrokosti i slabovidosti).

Postoji 6 mišića pokretača oka:

  • Unutrašnji pravi mišić
  • Spoljašnji pravi mišić
  • Gornji pravi mišić
  • Donji pravi mišić
  • Gornji kosi mišić
  • Donji kosi mišić.

U situaciji kada gledamo isti objekat sa oba oka ovi mišiči izvode ukupno po 14 funkcija u istom trenutku. Svaka vrsta disharmonije (motorna ili senzorna ili kombinacija obe) u njihovom funkcionisanju rezultira razrokošću!

Zavisno od položaja oka razlikujemo sledeće tipove razrokosti:

  • Ezotropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka nosu
  • Ezoforija- latentna razrokost kod koje oko skreće ka unutra pri prekidu fuzije
  • Egzotropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka upolje
  • Egzoforija- latentna razrokost kod koje oko skreće ka upolje pri prekidu fuzije
  • Hipertropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka gore
  • Hiperforija- latentna razrokost kod koje oko skreće ka gore pri prekidu fuzije
  • Hipotropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka dole
  • Hipoforija- latentna razrokost kod koje oko skreće ka dole pri prekidu fuzije

Razrokost može biti konstantna ili povremena (intermitenta). U odnosu na vreme javljanja može biti urođena (infantilna- na rođenju ili u prvih 6 meseci života) ili stečena (svaka razrokost posle 6 meseca života). U odnosu na veličinu razrokosti u različitim položajima pogleda razlikujemo one kod kojih je veličina razrokosti ista u svim pravcima pogleda (komitantne razrokosti) i one kod kojih se veličina razrokosti menja sa promenom pravca pogleda (inkomitantne razrokosti). Manifestne razrokosti se javljaju u oko 4% celokupne populacije.