Dalekovidost

Dalekovidost (Hipermetropija, „plus dioptrija”)

Kada kažemo dalekovidost obično se pomisli da osobe koje je imaju vide dobro na daleko a da na blizinu ne vide. Ovo svakako nije tačno, posebno ne u dečijem uzrastu. Naziv je „opravdan“ kod starijih od 40 godina kada se zbog fiziološkog slabljenja akomodacije zaista vidi slabije na blizinu.

Dalekovidost je dioptrijski problem kod koga lik posmatranog predmeta ne pada na makulu (žutu mrlju) nego negde u prostoru iza nje. Drugim rečima oko sa dalekovidošću je kraće od oka osobe koja nema dioptriju.

Slika 1. Šematski primaz oka bez dioptrije (levo) i oka sa dalekovidošću (desno). (preuzeto sa http://www.uofmhealth.org/health-library/zm2813 )

Deca koja neće u odraslom dobu imati potrebe za korekcijom dalekovidosti se obično rađaju sa +3.00. Ova diptrija postepeno opada u prve dve godine (emetropizacija) i dalje do 12-te, 13-te. Ranije se smatralo da dalekovidost uvek sa rastom deteta opada, ali to baš i nije uvek slučaj. Više je studija koje govore u prilog tezi da dalekovidost može i da raste do oko 7-me godine a da onda počne da opada.  Šanse da se dalekovidost smanji do tinejdžerskog uzrasta se procenjuju na oko 20-30%. Na smanjenje dalekovidosti nije moguće uticati naočarima niti uspostavljanjem određenog režima života od strane roditelja (određeni režim ishrane i/ili ponašanja).

Da li je potrebno da dete u najranijem uzrastu nosi naočari radi nadoknade ove dioptrije zavisi od toga da li ima problema u razvoju vida kao i da li postoji neki problem u saradnji između očiju (razrokost).

Dalekovidost se kao i svaki drugi dioptrijski problem može nadoknaditi nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili refraktivnom hirurgijom koja se starostno vezuje za punoletstvo.

Slika 2. Vidni ugođaj osobe koja nema dioptriju (levo) i osobe koja je dalekovida (desno). (preuzeto sa http://www.drtavel.com/blog/wp-content/uploads/2014/01/hyperopia-view.jpg)