Pod hirurgijom razrokosti  podrazumevamo slabljenje ili jačanje mišića pokretača očne jabučice sa ciljem uspostavljanja što boljeg (pravilnog položaja) očiju.

Operacijom na mišićima pokretačima oka menjamo anatomske uslove koji su prethodno postojali sa ciljem da “ispravimo” razrokost. Svako oko, pojedinačno, pokreću po 6 mišića pokretača očne jabučice (4 prava i 2 kosa mišića). Oni u svakom trenutku vrše ukupno 14 funkcija koje rezultiraju pravilnim položajem očiju ako postoji motorna i senzorna harmonija. Operacijom na mišićima menjamo snagu mišića, “nudeći” mozgu novu situaciju za preraspodelu u akciji mišića koja treba da dovede do pravilnog položaja očiju. 

Dva su osnovna razloga zbog kojih se pristupa operativnom lečenju razrokosti:

• Funkcionalni razlozi
• Estetski razlozi (Psiho-socijalni razlozi )

Kada govorimo o funkcionalnim razlozima za operativno lečenje mislimo prvenstveno na uspostavljanje binokularnosti tj. gledanja sa dva oka u isto vreme u istu tačku (stereo ili 3D vid je najfiniji stepen binokularnog gledanja).

Koliki je binokularni kapacitet pacijenta često samo pretpostavljamo i zavisi od vremena javljanja razrokosti kao i vremena trajanja iste. Što se razrokost kasnije javi i kraće traje to je šansa za uspostavljanje binokularnosti veća. Drugi funkcionalni razlog je povećanje širine vidnog polja karakteristično za pacijente kod kojih oko “skreće” ka nosu (konvergentna razrokost). Treći čest razlog je korekcija nepravilnog položaja glave (paralitički strabizmi, Duane-ov sindrom, nistagmus  i dr.).

Estetske odnosno psiho-socijalne razloge nastale iz “skretanja” oka ne treba posebno objašnjavati. Nepravilan položaj očiju (razrokost) je najčešći primećivan nedostatak na telu koji okolina konstatuje. Razrokost vrlo često predstavlja veoma ozbiljan problem za osobe koji je imaju jer umnogome utiče na njihov stepen socijalizacije u društvu kao i na samopoštovanje.

Kada se iscrpe sve nehirurške metode lečenja i kada je rešeno pitanje slabovidosti (ako je postojalo i ako je rešivo) pristupa se operativnom lečenju razrokosti.  Treba ga započeti što pre, jer što se započne lečenje ranije šanse za “ispravljanje” razrokosti su veće !!!

Oko 80% su šanse da se jednom operacijom na očnim mišićima “reši” problem razrokosti. Pod “reši” podrazumeva se funkcionalno poboljšanje  i zadovoljen estetski momemat. Ponekad je i bolja kontrola položaja očiju “rešenje”.   

Uspešnost je veća ako se razrokost javila kasnije i ako je vreme do operacije što kraće. Kod razrokosti koje se javljaju povremeno šanse za uspešnost je veća!

Kod dece sa urođenom konvergentnom razrokošću velikog ugla veoma često su potrebne dodatne intervencije.

Uvek je moguće uraditi više intervencija na očnim mišićima!

Uspehom se smatra kada veličinu ugla razrokosti smanjimo ispod 10PD ili 5˚(prizma dioptrija- mera za iskazivanje veličine razrokosti) što omogućava određeni stepen saradnje između očiju (binokularno gledanje). U isto vreme je i  “estetski momenat” zadovoljavajući jer je dovođenjem očiju u ovakav položaj, svetlosni  refleks na rožnjači dislociran za vrednosti do 0.5 mm!

6-8 nedelja posle operacije je nejčešće vreme kada mozak  “odgovora” na promenu snage mišića koju smo izazvali operativnim lečenjem. Što bolja saradnja između očiju se ostvari to je manja šansa da se ponovo pojavi razokost. Koji će se stepen saradnje ostvariti zavisi od kapaciteta za saradnju  koju pacijent ima.

Oči budu crvene nekoliko nedelja (3-4 najčešće), mada je moguće da blago crvenilo potraje i par meseci (retko).

Većina hirurga se odlučuje za kapi koje predstavljaju kombinaciju blagih kortikosteroida i antibiotika ili samo antibiotika koji se ukapavaju 4x dnevno, oko nedelju dana. Ponekad preporučujemo i veštačke suze bez konzervansa.

Dete iz operacione sale izlazi bez flastera. Uz crvenilo očiju moguća  je pojava sukrvičavog sekreta i osećaj nelagodnosti u očima, kao i otok kapaka. Sve je prolaznog karaktera!

Postoperativno je moguće i prisustvo duplih slika koje su najčešće prolaznog karaktera.

Nošenje naočara, zatvaranje očiju kao i upotreba prizmi su neke od postoperativnih mogućnosti kojima hirurg raspolaže a sa ciljem da se dodatno utiče na položaj očiju! 

Do sedam dana pre operacije potrebno je uraditi određene laboratorijske pretrage i preglede:

Deca:

• kontrola krvna slika, vreme krvarenja, vreme koagulacije i nalaz urina
• nalaz ordinirajućeg pedijatra o spremnosti deteta za operaciju u opštoj anesteziji

Odrasli:

• kontrola krvna slika, vreme krvarenja, vreme koagulacije i nalaz urina
• nalaz ordinirajućeg interniste o spremnosti operacije u opštoj anesteziji, EKG i Rtg pluća.

Da li treba uraditi neke dodatne pretrage odlučuju nadležni lekar (pedijatar ili internista)  i anesteziolog.

Konačno mišljenje i odluku o uvođenju pacijenta u anesteziju daje anesteziolog!!!

Veoma je važno da pacijent ne uzima hranu i tečnosti 6-8 sati pre operacije.

Pacijent će biti više puta upozoren na pravilo o neuzimanju čvrste i tečne hrane!!!

Tip anestezije zavisi od uzrasta/zdravlja pacijenta i stvar je dogovora lekara i pacijenta. Većina operacija se radi u opštoj anesteziji. 

Operacije strabizma su obično dnevne hirurgije ( isti dan se uradi operacija i pacijent se za nekoliko sati posle otpušta kući uz saglasnost anesteziološkog tima). Retke su situacije kada se pacijent zadržava u stacionaru preko noći.

Osnovna anatomija: svi mišići pokretači očne jabučice (4 prava i 2 kosa mišića) su pričvršćeni za skleru (beonjaču). Sa gornje strane, iznad mišića, nalazi se konjuktiva (vežnjača).

Operativni zahvat: postavlja se držač kapaka koji održava kapke otvorenim tokom operacije. Hirurg otvara vežnjaču i pravi prostor da bi mogao prići željenom mišiću. Kada se priđe mišiću on se uhvati posebno dizajniranom mišićnom kukom. Postavljaju se refiksirajući konci na krajevima mišića i on se skida sa mesta prirodnog pripoja. Mišić se zatim refiksira za skleru na željeno mesto. Mesto refiksacije (ponovnog pripajanja za beonjaču) zavisi od tipa planirane hirurgije. Na kraju se vežnjača vraća na svoje mesto. Šavni materijal (konci koji se koriste pri operaciji) je resorptivne prirode, što znači da se za nekoliko nedelja “istope”  i ne zahtevaju naknadno vađenje. 

Znači, operacija razrokosti je iz grupe operacija na oku koje se rade samo na spoljašnjom delu oka, ne ulazi se u samo oko. Ovom operacijom se neznatno utiče na dioptrijski status operisanog.

Očna jabučica se NE pomera iz očne duplje tokom hirurgije!!!

Vreme trajanja operacije zavisi od broja mišića na kojima se operacija vrši. Obično je potrebno 20-30 minuta po mišiću +  uvod/izvod iz anestezije! Vreme trajanja intervencije zavisi i od strarosti pacijenta kao i od planiranog zahvata.

Reoperacije, veoma često, zahtevaju malo više vremena!

Brzina sprovođenja operacije ne povećava uspešnost!

Retke: operacije razrokosti su jedne od najsigurnijih operacija u oftalmologiji.

U februarskom broju Žurnala Američke Asocijacije Pedijatrijskih Oftalmologa i Strabologa  (JAAPOS), John A. Bradbury, MBChB, FRCOphth  i  Robert H. Taylor, MBBS, FRCOphth na uzorku od 24.000 pacijenata sa razrokošću operisanih u Velikoj Britaniji kao najčešću komplikaciju operacija razrokosti nalaze perforaciju očne jabučice ( 0.08%), “iskliznuće” mišića sa mesta reinsercije (0.067%), ozbiljnije infekcije (0.06%) i skleritis (0.02%).

Operacije razrokosti nisu bolne! Operacija se radi u analgeziji (odsustvo bola), a postoperativno većina pacijenata stanje opisuje kao osećaj nelagodnosti po tipu osećaja stranog tela u oku (kao osećaj trepavice u oku)!

U slučaju blažeg bola i neprijatnosti sve se obično uspešno rešava upotrebom blažih analgetika (brufen ili paracetamol).

• Retropozicija podrazumeva pomeranje mišića unazad i ponovno pričvršćivanje na skleru, u odnosu na mesto prirodnog pripoja, sa ciljem da se oslabi njegova snaga i na taj način utiče na pravilan položaj očiju.

• Plikacija (nabiranje) podrazumeva jačanje snage operisanog mišića tako što se u željenoj dozi nabere i fiksira uz mesto prirodnog pripoja. Kod ove hirurške procedure se ne seče mišić a samim tim ni krvni sudovi koje nosi na sebi.

• Resekcija podrazumeva jačanje snage operisanog mišića tako što se deo mišića ukloni i mišić se ponovo pripoji na mesto prirodnog pripoja.

• Antepozicija je operacija na očnom mišiću koji se tom prilikom pomera prema napred u odnosu na svoje ranije mesto (najčešće na donjem kosom mišiću).

Obično se operacije razrokosti rade na oba oka!

Isključenja iz pravila su razrokosti nastale kao posledica paralize jednog od mišića  pokretača očne jabučice ili situacije kada je  razrokost nastala kao posledica jako slabog vida na jednom oku. Tada se trudimo da izbegnemo operaciju na jedinom funkcionalnom oku.

Odluka o tome na koliko mišića operiše i da li na jednom ili oba oka je na hirurgu! Konačnu odluku na predlog hirurga donosi sam pacijent.

Princip je jasan:uz što manje rizika i tretiranja očnih mišića postići zadovoljavajući rezultat!

Univerzalna formula u operativnom lečenju razrokosti NE postoji!!!

Na više načina je moguće postići željeni rezultat!