Šta je egzotropija?

Egzotropija je tip razrokosti koji se karakteriše skretanjem oka ka spolja, za razliku od ezotropije kod koje oko skreće ka unutra (ka nosu). Egzotropija se može javljati povremeno (intermitentna egzotropija) što je najčešće slučaj ili može biti konstantna. Može se javiti u svim životnim dobima, a najčešće između 2-ge i 6-te godine.

Koji su tipovi egzotropija?

Egzotropija može biti urođena (prisutna na rođenju, kongenitalna)  ili stečena. U stečene egzotropije ubrajamo intermitentnu (povremeno skretanje oka), senzornu (usled drastičnog pada vidne oštrine na oku koje skreće) i konsekutivnu (posle operativnog lečenja ezotropija) egzotropiju.

Šta je to kongenitalna egzotropija?

Kongenitalna ili infantilna egzotropija je razrokost kod koje oko skreće ka upolje a javlja se na rođenju ili u prvih 6 meseci. Urođena ezotropija (skretanje oka ka unutra) je mnogo češća od urođene egzotropije.  Važno je isključiti udružena medicinska stanja kod urođene egzotropije.

Slika 1. Kongenitalna egzotropija (levo oko ka spolja)

Šta je intermitentna egzotropija?

Mnogi ljudi imaju tendenciju da im oko skreće ka spolja, čak oko 90% populacije. Snaga koja održava naše oči u paralelnom položaju je snaga motorne i senzorne fuzije.  U situacijama kada smo umorni, febrilni, pre spavanja ili po buđenju može doći do skretanja oka ka spolja. Sve nabrojane situacije su one kada je naša fuzija oslabljena. Intermitentna egzotropija je najčešći tip egzotropije.

Što je razrokost ređe prisutna to je kontrola bolja.

Da li je egzotropija nasledna?

Često je prisutna nasledna komponenta. Pozitivna porodična anamneza je svakako razlog za odvođenje deteta kod dečijeg oftalmologa još u prvoj godini i bez da se problem pojavio.

Koji su znaci intermitentne egzotropije?

Povremeno skretanje oka ka spolja u situacijama  kada su umorni, pre spavanja, po buđenju, usled povišene temperature, konzumiranja alkohola je glavna karakteristika kliničke slike kod osoba sa intermitentnom egzotropijom (slika 3. i 4.)!

Pacijenti sa intermitentnom egzotropijom često zatvaraju jedno oko na suncu! Najverovatniji razlog je da je jaka svetlost disocirajući moment i da bi sprečili skretanje oka i sve tegobe koje ono donosi, ovi pacijenti zatvaraju jedno oko!

Da li je moguće nešto preduzeti da se intermitentna egzotropija ne pogoršava?

Nije moguće značajno preventivno uticati na intermitentnu egzotropiju! Saveti da pacijent bude odmorniji u toku dana, da dovoljno spava ili podizanje opšteg zdravlja nemaju puno efekta. Drugim rečima kontrola progresije intermitentne egzotropije nije moguća!

Da li glednje TV-a i ili igranje video igrica pogoršava intermitentnu egzotropiju?

Uobičajene vidne aktivnosti nemaju previše uticaja na intermitentnu egzotropiju!
Uticaj sadržaja gledanja  na opšte stanje deteta je nešto što bi trebalo da limitira boravak pored računara ili TV-a. 3D aparati nisu poželjni za decu ispod 6 godina!

Šta je senzorna egzotropija?

Senzorna egzotropija nastaje usled jako slabe vidne oštrine na jednom oku (slika 2.)!  Slab vid na jednom oku onemogućava dobro saradnju između očiju što rezultira skretanjem oka ka upolje. Ovaj tip egzotropije se može pojaviti u bilo kom uzrastu. Kada postoji lečiv uzrok oslabljenog vida na jednom oku, treba što pre započeti lečenje sa ciljem popravljanja vidne oštrine. U slučaju da se ne može popraviti vidna oštrina, moguće je operativno lečenje razrokosti iz estetskih razloga!

Slika 2. Senzorna egzotropija

Kako se leči egzotropija?

Nehirurška terapija podrazumeva nošenje naočara ili vežbe za oči. Zatvaranje dominantnog oka ili naizmenično zatvaranje očiju takođe dolaze u obzir. Ovaj način lečenja donekle stabilizuje situaciju ali ne rešava i sam problem. Vežbe imaju smisla samo u situaciji kada je oslabljena konvergencija.

Indikacije za operativno lečenje su ugrožen binokularni vid (slaba kontrola devijacije, jak napor pri gledanju, duple slike)  ili psihosocijalni faktori proistekli iz estetskog momenta.

Cilj operativnog lečenja je da se promenom mišićne snage omogući bolja kontrola devijacije. Operacija izbora je obostrano slabljenje spoljašnjih pravih mišića.  Kod senzorne egzotropije najčešće se izbegava operacija na zdravom oku; razrokost se rešava operacijom na slabovidom oku.

Kada je vreme za operativno lečenje intermitentne egzotropije?

Operativnom lečenju intermitentne egzotropije se pribegava odmah samo u situaciji ako je ugroženo gledanje sa dva oka (binokularno gledanje). U protivnom, ako je binokularni vid u redu, poželjno je operativno lečenje pomeriti za uzrast između 4 i 6-te godine! Razlozi za operativno lečenje mogu biti i loša kontrola razrokosti (jako često javljanje), duple slike i/ili “čkiljenje”. U drugu grupu razloga spadaju oni koje proističu iz estetskog momenta razrokosti (psihosocijalni razlozi). U retkim situacijama kada se razrokost kontroliše nošenjem naočara operativno lečenje nije potrebno!

Šta je binokularni vid?

Binokularni vid je mogućnost koju ima naš mozak a to je da vidi objekat posmatranja gledajući sa dva oka simultano! Najfiniji stepen binokularnog vida je stereo vid (3-D vid).

Kada je oko u razrokom položaju postoji samo 2D vid: visina i širina ali ne i osećaj dubine.

Da li se egzotropija može tretirati zatvaranjem očiju?

Kod male dece je ponekad potrebno zatvaranje dominatnog oka flasterom u vremenu od nekoliko sati. Razlozi koji opravdavaju zatvaranje su borba protiv dominacije jednog oka kao i lečenje slabovidosti.
Postoji i mogućnost naizmeničnog zatvaranja u situacijama kada ne postoji jasna dominacija jednog oka. Pretpostavka je da se naizmeničnim zatvaranjem na neki način utiče na bolju kontrolu egzotropije.  Ovo izuzetno retko daje rezultat.

Da li se egzotropija može lečiti uz pomoć naočara?

Ako postoji kratkovidost potrebno je korigovati pošto na taj način pomažemo u kontroli devijacije.

Da li egzotropiju možemo lečiti uz pomoć prizmi u naočarima?

Ako je veličina egzotropije mala i postoji prisustvo duple slike,  možemo ordinirati prizme kojima se razrokost neutrališe  a samim tim i nestaje dupla slika.

Da li se vežbama ili terapijom vida može lečiti egzotropija?

Vežbe imaju smisla samo ako postoji jasna slabost konvergencije (insuficijencija konvergencije) koja može predstavljati osnovu za razrokost. Ovo svakako dolazi u obzir samo za intermitentnu egzotropiju (povremeno skretanje oka ka spolja).  Osnažujući fuzionu konvergenciju mi u stvari pomažemo kontrolu devijacije što rezultira ređim skretanjem oka. Vežbama se ne rešava pitanje razrokosti u potpunosti.

Slika 3. Intermitentna egzotropija u momentu kompenzacije

Slika 4. Intermitentna egzotropija u momentu dekompenzacije (levo oko ka spolja)